Datum i mjesto odbrane:
18.09.2009. Mašinski fakultet u Zenici
Kandidat:
mr. sc. Šabić Muharem
Mentor:
prof. dr. Safet Brdarević.
Komisija za odbranu:
1. Van. prof. dr. Darko Petković, dipl.inž.maš., predsjednik Vanredni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Zenici
2. Prof. dr. Vojo Višekruna, dipl.inž.maš., član Redovni profesor Fakulteta za strojarstvo i računarstvo, Sveučilišta u Mostaru
3. Prof. dr. Safet Brdarević, dipl. inž.maš., mentor i član Redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Zenici
4. Van. prof. dr. Dževad Zečić, dipl. mat., zamjenski član Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Zenici

Naslov teme:
Prilaz redizajnu prostorne strukture sistema za održavanje letjelica

Rezime
Istraživanje prezentovano u ovom radu nastoji postaviti bitne osnove važne za proučavanje rekonfigurabilnosti sistema. Identifikacija fundamanetalnih osobina sistema koje omogućava rekonfigurabilnost kao što su multi funkcionalnost, evolutivnost i održivost dozvoljavaju kvantitativnu ocjenu dizajna sistema. Ključne karakteristike rekonfigurabilnih sistema su modularnost, konvertibilnost, skalabilnost, integrabilnost, prilagodljivost i dijagnozabilnost.
Rekonfigurabilni sistem može se modelirati kao sistem koji nastoji da proizvede željeni izlaz kako bi ispunio postavljene ciljeve i u određenim situacijama tokom operacija može biti podvrgnut nekom obliku on-line rekonfiguracije. On-line rekonfiguracija predstavlja promjenu funkcionalnosti sistema podešavanjem neke od rekonfigurabilnih karakteristika hardvera i podržavajućeg softvera sistema bez potpunog zaustavljanja rada sistema. Kada izlaz iz sistema zahtjeva promjene izazvane zahtjevima okruženja i potražnje koje su izvan obima on-line rekonfiguracije sistem se zaustavlja i mijenjaju se njegovi kapaciteti kako bi ispunio nove zahtjeve. Nadogradnja sistema može biti u smislu povećanja kapaciteta i funkcionalnosti tako da rekonfigurabilni sistem može obezbjediti kapacitet i nove funkcionalnosti kada su potrebne.
Rekonfigurabilni sistemi su takvi sistemi koji mogu invertirati u različite konfiguracije (ili stanja) kroz zamjenu formi sistema ili njegovih funkcija da bi se dobio željeni izlaz iz sistema u okviru prihvatljivog vremena rekonfiguracije i troškova. Rekonfigurabilnost je sistemska osobina dizajna nekog sistema koja definiše lakoću i mjeru do koje je taj sistem rekonfigurabilan. Da bi se neki sistem smatrao zaista rekonfigurabilnim onda vrijeme rekonfiguracije i troškovi za promjenu jedne konfiguracije u drugu, moraju biti u određenim granicama.
Skup konfiguracija sistema se uzima kao skup specifičnih diskretnih ili kontinualnih stanja u kojima postoje različite forme i/ili funkcionalna ponašanja relevantna postojećem kontekstu. Razlika može biti samo u formi ili funkcionalnim atributima ili može biti u formi eksterno dodate funkcije. Sistemi koji imaju ugrađene funkcionalnosti u trenutku dizajna i koji ne trebaju bilo kakve promjene tokom operacija su ustvari višefunkcionalni sistemi i nemogu se smatrati rekonfigurabilnim. Sistem se može smatrati rekonfigurabilnim ako prođe kroz proces rekonfiguracije prije nego što može obaviti novu modificiranu funkciju ili dostići neki novi cilj. Sistemi čije se konfiguracije mogu podvrći samo jednoj promjeni takođe se nesmatraju rekonfigurabilnim i to je prihvaćeno kao konvencija. Da bi sistem bio zaista rekonfigurabilan onda promjene koje se dešavaju u procesu rekonfiguracije moraju biti reverzibilne.
Elaborirane su fundamentalne karakteristike rekonfigurabilnosti sistema za održavanje vazduhoplova kao i njihova ograničenja koja se javljaju u izvedbi ovih sistema do kojih se došlo tokom istraživanja. Predloženi model daje mogućnost kvantificiranja procesa rekonfiguracije i egzaktan način mjerenja uspješnosti njenog provođenja. Rekonfiguracija sistema za održavanje predstavlja fizičku i informacionu promjenu postojećih konfiguracija sistema. Fizička rekonfiguracija predstavlja promjenu relativnog položaja osnovnih elemenata prostorne strukture (odijeljenja) i dodavanje hardverskih modula  nižim hijerarhijskim cjelinama. Informaciona rekonfiguracija predstavlja zamjenu ili dodavanje softverskih modula, kontrolera i različitih interfejsa. Uobičajeno fizička i informaciona rekonfiguracija sistema su dio jednog procesa i međusobno se nadopunjavaju.
U radu je kvantificirana fizička rekonfiguracija istraživanih sistema za održavanje vazduhoplova u slučaju kada se sistemu dodaju dopunska odjeljenja zbog promjene proizvodnog programa. Predloženi matematički model kombinuje metode za optimalno lociranje novih elemenata sistema sa metodama za lociranje elemenata u zonama ograničenim za lociranje i koristi dobijene podatke kao element za izračunavanje stepena rekonfigurabilnosti. Na ovaj način stepen rekonfigurabilnosti predloženih konfiguracija sistema može se koristiti kao kriterij za izbor najboljih rješenja layouta rekonfigurisanog sistema i skupa  sa ekonomskim analizama biti dio procesa donošenja odluka.
Ukratko, rezultati i observacije iz provedenih istraživanja pokazuju da rekonfigurabilnost sistema može biti ključna  za sistem kada postavljeni ciljevi nisu smanjenje kratkoročnih troškova nego dugoročna konkuretnost i održivost na tržištu. Ovakvi sistemi zahtjevaju inicijalno velika ulaganja ali dugoročno donose ekonomsku dobit i mogućnost za brzu adaptaciju izazvanu promjenama zahtjeva tržišta.

Ključne riječi:
sistem održavanja vazduhoplova, layout, modularnost, rekonfigurabilnost, koeficijent rekonfigurabilnosti